Wake me up, when everything ends...
Guardian Angel
Kada padne noć, obično sedim u mraku, uz zvuke muzike i razmišljam... Razmišljam, kako bi bilo da si uz mene. Znam, sve bi bilo drugačije.
Ne bi me mučila ova tišina i usamljenost. Ostala mi je samo tvoja slika, koju se trudima da što manje gledam, ali ni to mi ne polazi za rukom. U suštini, to je sve što mi je od tebe ostalo. Vise nisam onaj veseo i duhovit momak, koji je uvek bio spreman za akciji i druženje. U poslednje vreme, društvo mi prave hladni zidovi moje sobe, krevet i razbacane stvari. Ne želim da prestanem da mislim o onome što je bilo, i što je moglo da bude. Znam da je to pogrešno, ali boriti se sa tim, nikada nisam želeo. Sve u meni lagano se gasi sa tvojim odlaskom. Čak i ona trunka vere da ipak nešto lepo može i meni da se dogodi. Suzama orošen jastuk, jedina je stvar koja mi menja tvoj zagrljaj u ovom trenutku. Muzika koja me je uvek dizala iz mrtvih, uz koju sam bio srećan, sad me baca u ambis. Svaki tužan tekst, pesma ili slika, na tebe me podseća. Više se i ne sećam kada sam se poslednji put smejao. To mi u ovom trenutku izgleda nestvarno. Od dana kada nisi uz mene, željno čekam poziv, poruku ili pismo od tebe. Nadam se tvom povratku. Jedina pomisao koja me teši je ta, da ćemo se kad-tad ponovo sresti, na nekom boljem i lepšem mestu. Tada se više nikada nećemo rastati. Andjeli će biti uz nas.
